Finansije i Osiguranje - Srbija

Vreme za kupovinu banaka?

Do kraja godine iz budžeta mora da se obezbedi nekoliko stotina miliona evra kako bi se dokapitalizovalo nekoliko domaćih banaka. U suprotnom, finansijske institucije poput EBRD-a preuzele bi većinski udeo u vlasništvu Komercijalne ili Čačanske banke.

U iščekivanju dolaska misije MMF-a u Srbiju i razrešavanja pitanja manjka u budžetu, razmišlja se gde država može da uštedi. Do kraja godine iz budžeta mora da se obezbedi nekoliko stotina miliona evra zbog naše obaveze da se dokapitalizuje nekoliko domaćih banaka.

U suprotnom, finansijske institucije poput Evropske banke za obnovu i razvoj preuzele bi većinski udeo u vlasništvu Komercijalne ili Čačanske banke.

Kriza je idealno vreme za kupovinu banaka, ali umesto da država sada povrati deo vlasničkih udela u domaćim bankama, zbog nedostatka novca postoji realna opasnost da ga izgubi.

"Ove odluke na tržištu kapitala kao što je dokapitalizacija Komercijalne banke otvaraju pitanje da li će država bolje upravljati kad je većinski vlasnik, tj. koji je efikasniji model upravljanja kad je reč o vlasničkoj strukturi", kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Da li će se država odreći većinskog udela u domaćim bankama, stvar je strateškog opredeljenja i za sada se opredelila da ne prepušta banke strancima.

U Narodnoj banci kažu da je najvažnije da banka, bez obzira na to ko je vlasnik, bude sa zdravim kapitalom, ali ne zanemaruju ni pitanje ko je vlasnik.

Guverner NBS Dejan Šoškić smatra da je dobro da postoji vlasnička diversifikacija bankarskog sistema.

"Dobro je da postoje banke koje se ponašaju nezavisno od događaja na svetskom finansijskom tržištu, odnosno koje imaju veće učešće domaće vlasničke komponente", kaže Šoškić.

I nekoliko domaćih banaka koje nemaju strani vlasnički udeo očekuju da ih država dokapitalizuje. One kapital mogu da obezbede i na berzi emitovanjem akcija, ali posle decenije iskustva sa strancima čini se da je mnogo komfornije biti u krilu države.